Univerzitet u Kembridžu je Univerzitet u gradu Kembridžu u istočnoj Engleskoj. To je drugi najstariji anglofonski univerzitet na svijetu koji radi neprekidno od osnivanja. Univerzitet je osnovan 1209. godine. Univerziteti u Oksfordu i Kembridžu su vremenom postali značajan dio britanske kulture i historije. Iskustvo bh. studentice u Kembridžu donosi Inda Čaušević.
Na Univerzitetu u Kembridžu, magistarski studij korporativnog prava uspješno je završila mlada advokatica iz Bosne i Hercegovine, Sanja Voloder, koja sada vodi advokatsku kancelariju u Sarajevu. Odluka za studij na ovom prestižnom univerzitetu došla je nakon završetka dodiplomskog studija na Durham Univerzitetu u Velikoj Britaniji.
„Kembridž je došao zato što sam dodiplomski radila na jednom poprilično prestižnom univerzitetu u Engleskoj. Onda je sljedeći korak, jednostavno, bio Kembridž. Bila sam jako odlučna da upadnem na jedan od najprestižnijih univerziteta u svijetu, ne samo u Engleskoj. Koliko je bilo teško? Pa, samo ime Kembridž kaže. Bio je jako zahtjevan kurs. Izabrana sam između dvadeset i jedno, iz cijelog svijeta, tako da je bilo intenzivno, a u isto vrijeme, jako interesantno i iskustvo za cijeli život.“
Jesi li dobila stipendiju ili si morala sama sebe finansirati?
„Stipendiju sam dobila od engleske vlade. To je Chevening stipendija. Imajući na umu cijene školovanja u Engleskoj, to jednostavno ne bi bilo izvodivo, bez stipendije.“
Kako izgleda nastava, kakvi su ispiti, koliko se mora učiti i posvetiti?
„Magisterij je dosta specifičan. Tu je dosta neovisnog i samostalnog rada. Ovaj je bio specifičan jer je bio nešto novo za korporativne pravnike iz cijelog svijeta. Ispiti su pod velikim nadzorom. Traju po tri sata. Odgovara se na praktična pitanja, spekulativne situacije. Što se tiče pravnika, zakoni se ne moraju poznavati, već se unosi knjiga, ali to ne pomaže ako ne znaš primijeniti zakon, i ne znaš dati najadekvatniji savjet spekulativnom klijentu. Koliko se uči? Uči se onoliko koliko želiš rezultate. To je magisterij, koji je, ipak, na višem nivou nego dodiplomski studij, tako da se puno samostalno istražuje, razgovara, i praktično sagledava cjelokupna materija.“
Zanimljivo je da si učila strani zakon, strana pravila, a zatim došla u Bosnu i Hercegovinu i ovdje uspješno radiš. Koliko je bilo teško savladati naš zakon?
„To su dvije odvojene kategorije. U Engleskoj se prakticira ‘common law’, odnosno, anglosaksonski sistem prava, dok je kod nas civilno pravo, tako da je dosta različitosti. Međutim, kada dođe do privrede, pravnih lica, društava, biznisa, postoje postulati koji su, jednostavno, prepisani iz Njemačke, Zapadne Evrope. Tako da, postoje sličnosti i različitosti. Ako voliš šta radiš, znaš koncept poslovanjai razumiješ biznis, prije svega, onda možeš i pravo relativno lako savladati.“
Gdje si tamo živjela, je li u pitanju bio studentski dom ili stan?
„Ja sam živjela u odvojenoj kući koju sam dijelila sa 5-6 ljudi. Imala sam svoju sobu, imali smo zajednički prostor. Postoji mogućnost života u domu, odnosno koledžu, jer Oksford i Kembridž nude taj koledž sistem.“
Jesi li imala vremena za slobodne aktivnosti, poput razgledavanja Velike Britanije?
„Jesam, imala sam priliku, ne samo da razgledam Veliku Britaniju, već da putujem malo širepo Evropi, zato što su letovi poprilično jeftini. Bavila sam se vannastavnim aktivnostima. Veslanje, kao sport, jako je popularan u Kembridžu, tako da sam se bavila veslanjem za svoj koledž. Jednostavno, imaš sve aktivnosti kojima želiš da se baviš. Ako želiš da budeš vegan ili praktikuješ budizam, apsolutno imaš društvo, odnosno, ‘association’ za to i možeš da se učlaniš, upražnjavaš sve interese koje imaš.“
