Priča o pismima


Vikendom neki mladi izađu u grad, neki možda uče, a neki pišu pisma. Odgovore na pitanja ko to piše pisma i zašto donosimo u priči iz Lokalnog tima Asocijacije srednjoškolaca BiH iz Brčkog.

Grupu srednjoškolaca okupljenu oko Lokalnog tima Asocijacije srednjoškolaca u BiH zatekli smo prvog dana vikenda kako završavaju svoja pažljivo rukom ispisana pisma. Lokalni tim Asocijacije srednjoškolaca organizovao je projekt naziva Pismo za prijatelja, objašnjava nam koordinatorica Lokalnog tima, Amila Duraković:

„To je projekt s ciljem da pružimo podršku svojim vršnjacima s obzirom na to da i sami znamo kakve muke može donijeti srednjoškolski život i sve što to nosi, sve obaveze sav teret, tako da smo ovime htjeli pružiti poruku svojim vršnjacima i pokazati im da smo mi zapravo tu za njih“

Duraković dodaje kako su skoro svi lokalni timovi htjeli da učestvuju u projektu, te da će pisma pisati ukupno 40 učenika iz različitih dijelova BiH.

„Oduševljeni su te im je drago što će moći surađivati s nama i na ovaj način – pružiti nama podršku, a ujedno i oni da osjete čari ovog projekta“

Pružanje podrške vršnjaku ili vršnjakinji osnovni je motiv i pisma Hatidže Kamenjašević. Hatidža smatra da su tinejdžerske godine „izazovne“ i da svako treba da čuje nešto što bi ga podržalo, a ispričala nam je i kako zamišlja primaoca pisma:

„Iskreno trudim se da ne zamišljam previše, jer to u suštini može da bude bilo ko, ali mislim da kao i svi mi ostali prolazi kroz te neke uspone i padove. Samim time bez obzira na njihovu situaciju mislim da bi im dobro došlo da čuju nešto od strane ostalih vršnjaka koji prolaze kroz slične stvari kao i oni.“

Pored modernih sredstava komunikacije, učenici su izabrali pisma jer smatraju da su više iskreni. Prema njenin riječima od pisma nema koristi poput pratilaca i lajkova, sve se radi iz želje da se pruži „podrška i pokaže ljubav“. Svakako na iskrenost sigurno utiče i anonimnost, jer se učenici ne potpisuju svojim imenom, kaže Duraković. Ipak, pitali smo učenike kako planiraju nastaviti komunikaciju ukoliko se primaocu njihovog pisma svidi ono što su napisali. Odgovora nam Majida Hasković, članica Lokalnog tima:

„Smislili smo kodove koje ćemo napisati na poleđini pisma, tako da bilo ko ko dobije to pismo može nama odgovoriti preko tog koda,  ukoliko želi da odgovori na naše pismo, isto tako nekim vidom podrške ili savjetom, motivacijom“

Nemoguće je razgovarati sa srednjoškolcima i ne pokrenuti razgovor o temi ljubavi. Kroz smijeh neki su priznali kako se nadaju da će se pomoću pisama ostvariti i neko romantično dopisivanje.

„Da, da, da, (smijeh), imamo različita očekivanja, nekima to nije cilj, tako… Mi ne bismo imali ništa protiv…“

Da li će pisma stvoriti novu ljubav, nismo sigurni, ali sigurno da su za brčanske srednjoškolce na putu nova poznanstva, a možda čak i prava prijateljstva.