Šolju s kafom spustila sam na propisnu udaljenost od tastature. Frida se mazno oglasila ispred frižidera.
– Sad si jela. Moram da radim – rekoh joj.
Uzvratila mi je jednim dugim mijauuuuu, što bi prevedeno na naš jezik značilo: Ko pametan radi nedjeljom ujutro?
– Mjesečna plata nam nije dovoljna. Moram dodatno da zaradim da bismo imale za hranu – rekoh. Prepoznala je riječ hrana. Nakon toga je uslijedilo jedno kratko mjau, što bi značilo: Idem da legnem i zahvalim nebesima što sam mačka!
Otvorila sam poštu. Sedamnaest poruka čekalo je na mene. Mjesečno izdanje časopisa podrazumijeva da odgovorim na tri ili četiri poruke, po svom izboru, ali pod uslovom da ukupan tekst nema više od dvije hiljade karaktera.
Poštovana,
časopis
“Žena u ogledalu” kupujem samo radi Vaše rubrike. Sve
ostalo je lažno, uključivši i recepte. Po mom mišljenju, odnos
prema hrani jednako je odnos prema životu. Pogledajte kako se neko
odnosi prema hrani i biće vam sve jasno. Nestrpljivi ljudi ne žvaću
hranu, oni je naprosto gutaju. Oni koji se plaše života manje jedu,
oni koji se plaše smrti, ne vole da jedu sami. Vegani su uglavnom
dvolični. Pozivaju se na etiku, a nose brendirane kožne cipele. Tu
im etika zakazuje. Ne pišem Vam radi savjeta, samo sam htjela da Vam
kažem da ste jedino što nije lažno u tom magazinu. Vi ste pandan
čituljama u dnevnim novinama, oprostite na poređenju. Srdačno,
Vera M.
Probudila
sam Fridu da joj pročitam pismo. Ona voli pisma o hrani. Protegnula
se i doteturala do moje stolice. Skočila mi je u krilo, a onda je
legla na tastaturu, što bi u prevodu značilo: Zar još nisi
odgovorila tim ljudima? Zašto im jednostavno ne kažeš da kupe
mačku?! Pošalji univerzalni odgovor – Kupite mačku! Tako bi mogla
svima da odgovoriš pametno i da sve stane u tih predviđenih dvije
hiljade karaktera.
– Znaš šta, ti si jedna pametna maca! –
rekoh joj – zaslužila si jednu haringu. Aliii, prvo ću morati do
trgovine.
– Mijauuuu – začulo se zadovoljno.
– Sad se ne
buniš što postoje ljudi koje rade nedjeljom! – rekoh joj.
Izašla
sam do obližnjeg marketa, kupila dvije konzerve haringe i bocu
bijelog vina. Ostalo imamo, pomislih, kada sam prodavačici
odgovarala – to je sve, žureći prema izlazu s nadom da me nije
vidio. Čula sam da se doselio u zgradu preko puta. Uspješno ga
izbjegavam već dva mjeseca.
Kasnije tog dan, stavila sam čašu
vina na propisnu udaljenost od tastature i nastavila da čitam.
Draga Sanja,
osjećam veliku potrebu za druženjem s ljudima, a istovremeno i prezir prema njima. Na toj klackalici živim već sedam godina. Shvatam da moj prezir ima korijen u velikom broju razočaranja. Većinu sam zaboravila, a sve sam, čini mi se oprostila, ali ipak nešto me spriječava da vjerujem ljudima. Ne mogu svjesno odlučiti da vjerujem. To nije stvar odluke. Zamišljam prijatne ljude kako me posjećuju, spremam im ribu i vino. Razgovaramo. I to me hrani. Živim od fantazija. Molim Vas za savjet! S poštovanjem, Ž.
Otpila
sam gutljaj vina i označila poruku – pročitano, spremiti odgovor.
–
Frida, hoćeš li da ti pričam kako si dobila ime?
– Mijau,
mijauuuuu – začulo se, što bi u prevodu značilo: Ponovo? Znaš da
znam. Voljeli ste pjesmu koja nosi moje ime, mislim ja njeno, dobro
znam. On je svirao gitaru, bila je to veeeelika ljubav, i platonska.
Još traje. Ali i dalje je platonska. Ne živite zajedno iako se
volite, jer niste našli zajednički jezik. Vidiš da sam sve
zapamtila. Nemoj ponovo pričati, molim te. Bolje je da pišeš pisma
tim ljudima. Napiši im da kupe mačku!
– Znam da sam ti pričala
mnoogooo puta, ali ti tako lijepo umiješ da slušaš, samo kad
hoćeš, Frida. A znam da hoćeš, i meni treba neko da me
sasluša.
Onda sam ja pričala, a Frida je slušala, sve dok
nije zaspala. Zujanje ploče sa starog gramofona miješalo se sa
zvukom tastature pod mojim prstima. Pogledala sam u polupraznu bocu
vina, i zapisala:
Poštovana Ž, shvatam da Vam je razgovor potreban, ali… nije sve u riječima. Apsurdno je da Vam ovako korisnu činjenicu saopštavam baš riječima. Sigurna sam da biste se bolje osjećali kada biste imali mačku. Ljudi mogu da razgovaraju i mislima. Možda mogu da se vole jedino izdaleka?! S mačkama je obrnuto.
– Fridaaaa, napisala sam odgovor! Rekla sam im da kupe mačku! Fridaaaa!
– Mijau, mijau – rekla je Frida, što bi u prevodu značilo: Žao mi je što ne pijem vino! Ni mačke nisu savršene. Pih. A da ti ipak pokucaš onom starom, pardon novom komšiji na vrata, da nam posudi malo mlijeka do sutra?
- Sanja Radulović je rođena 1975. u Tešnju.
Piše i objavljuje kratku prozu, poeziju i haiku. Nagrađivana je za poeziju i kratke priče u zemljama regiona i inostranstvu.
Objavila je zbirke pjesama: „Lepet krila majke ptice“ 2015. „Prstohvat maslačka“ 2017. godine, i zbirku kratkih priča “Nomad na štiklama” 2018. godine. - Pjesme su joj prevođene na bugarski i italijanski jezik, kratke priče na albanski i makedonski, haiku na engleski i slovenački jezik.
- Član je Udruženja književnika Republike Srpske.
Živi na relaciji Doboj – Beograd.
