Mladi preduzetnici iz Mostara: ”Civilization aksesoari”


Adna Marić i Harun Hasanagić inovativni su mladi Mostarci koji se bave izradom i prodajom nakita i ukrasnih detalja, predmeta koje svakodnevno koristimo, a sve to od drveta. Razgovarali smo s njima kako je to pokrenuti sopstveni biznis i kako je biti mladi preduzetnik u BiH.

Pripremila Belma Baralija.

Harun Hasanagić bavi se drvorezbarstvom. Zajedno sa djevojkom Adnom Marić, izrađuje razne predmete, počevši od nakita i ukrasnih detalja. Ne može se, kaže, sjetiti trenutka  u kojem su odlučili da je to ono čime će se baviti u budućnosti.

“U suštini, valjda sve počinje s nekom umjetničkom žicom koju sam ja imao. Počeo sam malo više da se bavim obradom drveta, zbog toga što mi je to falilo u životu. Falila mi je kreativna djelatnost, falilo mi je da radim svoj posao i da na taj način ostane nešto trajno iza mene i iza mog rada. I onda sam počeo da radim sa drvetom, iz razloga šta god bih napravio moglo bi da posluži nekome za nešto kasnije. Čitaš malo na internetu, ko radi te stvari i gdje, a konkretno me je interesovalo šta to ima na području BiH da je autohtono da se pravi, a da je neka vrsta umjetničkog izražaja s drvetom.”

Kaže kako je tradicionalno drvorezbarstvo najviše zastupljeno u Konjicu. Došli su na ideju da tradicionalne motive iskoriste za izradu nakita.

I sa druge strane, Adna je puno poduzetnija od mene vezano za PR aspekt, ona je došla na ideju da otvorimo stranicu, da to predstavimo ljudima, da vidimo sviđa li im se, i može li od toga da se napravi neki posao, ili nešto što će nam pored zadovoljstva donijeti i neku zaradu.

Naišli smo na jako pozitivne reakcije kod ljudi što se tiče naše stranice. Kada su vidjeli, svi su nam rekli kako je to super, unikatno, kako nikada nisu vidjeli ništa slično. Ljudi svih generacija nam se javljaju, zanimaju se za naše naušnice, ogrlice, drvene češljeve.. To je nešto što nije baš često viđeno na ovim prostorima. Zaista su reakcije pozitivne što nam je jako drago, što je lijepo za čuti i daje nam morala da još više, svakim danom se rađaju nove ideje, napredujemo, pravimo nešto novo.”

Adna uređuje stranicu, i kaže kako svakodnevno imaju mnogo upita.

Ne mogu reći da su samo žene zainteresovane za to, jer imamo dosta nakita. Kupuju i momci, žele da kupe nešto kao poklon. Žele i oni, što je interesantno, nešto iz našeg rada, a to je muški češalj. Izradili smo muški češalj za bradu i za kosu. To se ljudima jako sviđa, momcima naročito. Naručuju ga i žele to da imaju. Također, graviramo motive i natpise po želji šta žele da tu piše. I tacne su im jako interesantne. Radimo tacne sa motivima iz BiH ili cvjetićima, što je ljudima interesantno pa se stalno javljaju i traže to.”

Adna nam kaže da uvijek iskoriste predmet koji ljudi svakodnevno koriste, i da ga onda po dogovoru sa zainteresovanim mušterijama unaprijede ili personalizuju.

Poput češlja, ili čak teke, rokovnika. Uzeli smo neke obične predmete, i htjeli smo da ih napravimo za budućeg korisnika, za nekoga ko će ga uzeti i koristiti, i da bude nešto što će  u čovjeku prouzrokovati osjećaj zadovoljstva činom korištenja. Npr. češalj je nešto što koristimo svakodnevno, što možete da kupite za pola marke. Plastični naravno. Možda će on vama i poslužiti, možda ćete čuda napraviti sa vašom kosom ili bradom, ali kad vi njega koristitite to je samo jedan od vaših standardnih dijelova dana. Ali ako već koristite npr. češalj koji je napravljen od drveta, napravljen za vas, ukrašen i ima nešto na sebi što ste vi željeli da ima, gravuru, motive… taj predmet je puno vrijedniji zbog toga što svaki put kada ga koristite, vidite da je lijep i napravljen samo za vas.”

Za izradu predmeta potrebni su im alati i drvo.

Srećom mi u BiH imamo solidnu ponudu, naša BiH je lijepa, šume su lijepe pa to bude ili bukva, ili orah, trešnja, jasen. To je drvo koje se koristi. Meka drva se ne koriste, nisu izdržljiva i ne mogu da se rezbare. Imamo ručne alate koje pravimo za sebe; mi ih izrađujemo jer nema ponude ručnih alata za drvorezbarsvo. Te vrste alata su razne vrste dlijeta, polukružni. U suštini kad čovjek počne da radi ovo parola je ‘snadji se’, ziz razloga što nema neki zanatski centar u Mostaru, najbliži je u Konjicu, ali ni to nije zanatski centar, već privatna firma, i nekako te i bude stid da pitate kako šta funkcioniše, itd.”

Ističu kako im je najvažnije da to što sve što naprave, da ostane iza njih. Kažu da je ovaj posao lakši što se duže bave njim. Jedan od ciljeva im je plasirati svoje proizvode i van granica BIH, zbog čega je u suštini i naziv njihove stranice na engleskom jeziku, Civilization Aksesoari.