Haris Basarić i Hamza Bećirspahić su studenti Internacionalnog Univerziteta u Sarajevu. Haris je student elektrotehnike, a Hamza mašinstva. Njih dvojica, na petoj godini fakulteta, napravili su prototip zanimljivog i korisnog robota koji se može koristiti u namjenskoj industriji. Haris nam je predstavio njihovog robota “Echo 51.”
OP: Kako je nastala ideja za sklapanje robota? Kako je došlo do toga da ti i tvoj kolega zajedno radite na projektu?
Haris: “Imao sam priliku da radim s jednom kompanijom iz oblasti namjenske industrije. Ta kompanije je imala jednog sličnog robota u baš najosnovnijem obliku. Sinula mi je ideja da bi se to moglo puno bolje napraviti, čak i ovdje u Bosni i Hercegovini, unatoč raznim stvarima i problemima koje imamo u BiH. Upravo sam kroz iskustvo s takvim problemima, poput onih s minama i kao kroz mnogo drugih situacija, vidio način na koji ih se može iskoristiti, da bi robot bio upotrebljiv. Tad sam počeo raditi na tome na fakultetu kroz jedan predmet, ali nisam završio do kraja nakon čega sam upoznao Hamzu sa projektom. Znali smo se od ranije, bio je zainteresovan i zajedno onda smo uzeli to da završimo do kraja.”
OP: Na koji način vaš robot “Echo-51” radi?
Haris: “U najjednostavnijem principu da može shvatiti ovako: robot je set na kojem ima računar. Računar kontroliše elektromotore. I to se sve kontroliše na daljinu. Jednostavno, uzmete računar, spojite se na robota i imate prikaz njegovih kamera, a onda kroz tipke kontrolišete robota. Ima tu i dosta detalja da se ta komunikacija zaštiti, kako ti sistemi rade između sebe, oko elektronike i programiranja. Najjednostavnije rečeno, vi sa distance kontrolišete tog robota i manipulišete njegovom rukom i kretanju da bi mogli izvršiti zadatke.”
OP: Koliko je trajao proces kreiranja projekta?
Haris: “Proces kreiranja je trajao nekih blizu godinu dana. U jednom periodu sam ja radio, pa prestajao, pa sam onda došao sa Hamzom i to smo preuzeli. Ukupno nekih godinu dana. Pošto se projekat polako razvijao, radili smo neke izmjene ali bilo je dosta problema s obzirom na to da se radi o prototipu. Zato je i uzelo toliko vremena.”
OP: Koji je konačni cilj projekta? I postoje li planovi za druge projekte?
Haris: “Hamzina i moja prvobitna ideja je bila je da se napravi nešto što bi bilo korisno, što bi se moglo koristiti i što bi bilo finansijski prihvatljivo, jer roboti koje imamo na tržištu su jako skupi. Naše rješenje bi bilo jako jednostavno, a isto tako i finansijski prihvatljivo. Htjeli smo da napravimo prototip robota koji sadrži samo osnovne elemente, međutim sad radimo na verziji dva, koja bi bila itekako upotrebljiva, to jest, ima mogućnost da bude upotrijebljen i u realnim potrebama. To bi koristile vojne industrijske komponente i to bi zadovoljavalo njihove kriterije. Trenutna izvedba je napravljena od naših budžeta koji nisu nešto veliki pa nisu korištene top level komponente i materijali u izradi. Ali naravno, planiramo i već imamo neke planove i već razrađene suradnje sa firmama i institucijama ovdje, uz pomoć kojih ćemo nastaviti ovo i razviti do nekog nivoa.”
OP: Hoće li se vaš prototip robota zaista i moći iskoristiti u Bosni i Hercegovini?
Haris: “To je teško sada da kažemo. Na tome trenutno i radimo, gledamo kakvo je tržište ovdje i kakvo je tržište vani. Naravno, naše rješenje je da napravimo prihvatljivu verziju tih robota, EOD robota. Koliko će ovdje tržište biti zainteresovano, pošto je limitirano i nema puno izbora i firmi a naš proizvod je namijenjen za vojsku i za policiju, to nam ostaje da vidimo. To su ipak državne institucije, pa sve zavisi od tih nadležnih organa, ako bi oni bili zainteresovani. Mi idemo dalje i imamo već neke opcije sa firmama van BiH da surađujemo, sa njima i razvijamo to.”
Za kraj, Haris je poručuje svima koji žele nešto napraviti ili praviti svoje projekte, nadograđivati ih ili kreirati, da se ne osvrću na trenutnu situaciju oko njih i da se fokusiraju na svoje ciljeve. Ističe da se uz trud i rad može uspjeti u Bosni i Hercegovini, iako to nije jednostavno kao studentima van Bosne i Hercegovine.
