Dok čekam test za koronu, razmišljam o drugom danu PIN konferencije. Kolega Toše Ivanovski došao je iz Bitole da me vidi. Sa njim smo napravili desetak koncerata u vrijeme kada sam se aktivno bavio bookingom. Priča mi o situaciji u njegovom gradu. Iako je toliko napravio za svoj grad, od samostalnih koncerata do različitih festivala, još ne može da se ustali sa poslom. Priča mi o tome kako, ako si član neke partije, dobiješ posao koji hoćeš i o tome kako različite funkcije, od kulture do ekonomije, zaposjedaju ljudi koji nemaju pojma o tome. Zvuči poznato, zar ne? I kako ne želi da krene tim putem jer u njemu i dalje tinja taj pankerski duh i otpor prema sistemu.
Njegov kolega Goran, režiser i profesor na fakultetu, ispričao mi je vic koji može da se primjeni na cijelom ex-yu području; Nađu se Japanac i Makedonac iz ministarstva za kulturu. Pita Makedonac Japanca: “Koliko ljudi kod vas radi u ministarstvu?” Kaže Japanac: “Šest. A koliko vas u Makedoniji?” A makedonac da ne ispadne glup, kaže: “Sedam.” Vrate se nazad u hotel. Makedonac razmišlja: “Pa kako ih samo 6 radi u Ministarstvu?” A Japanac razmišlja i sam sebe pita: “Pa šta im radi onaj sedmi?” Pričam i sa Sašom iz Aleksinca koji origanizuje koncerte i festival AL Rock Fest. Kaže mi da u Aleksincu postoji jedna fabrika koja bi se mogla iskoristiti i preurediti za koncertne i kulturne događaje. Ali nekom zlu u regionu je u interesu da se ne razvijamo, da ostanemo zabiti.
Zbog testa za koronu koji se odužio na dva i po sata, preskačem sve panele koji su se taj zadnji dan dešavali, što mi je malo žao jer sam htio da upoznam pobliže festivale koji se dešavaju u Rusiji i tom dijelu Evrope. U 16 h je bio i panel “How to make artist career” na kojem su gostovali Vedran i Brane iz Dubioza Kolektiva, a koji su na PIN-u nastupali kao Diskobajagi. Taj panel možete pogledati na ovom linku.
Igrom slučaja, upoznajem Dragana Dautovskog kojeg znam još od benda “Sintezis”, a i kao člana svog sjajnog kvarteta. Dragan je trebao nastupati prvi dan, ali zbog dana žalosti njegov koncert je prebačen na subotu. Imenjak je na polovici svoje šeste decenije svog života i priča mi o svojim filozofijama i pogledima na muziku. Prilično me iznenađuje priča o tome kako su bili pozvani da sviraju na planini Kokino. Govori mi da su sa sinom, Ratkom otišli dan prije na istu planinu da vide, hoće li ih planina primiti. Priča mi o koncertu koji je održao u 5h ujutro na planini, svirajući na okarini. Koncert je namijenio za 100 ljudi, a onda se pročulo za taj koncert, pa je došlo 450 ljudi.
To veče, radovao sam se etno koncertima koji su se dešavali u prostoru “Frosina”. Veče su otvorili “Perija”, makedonski sastav koje čine tri djevojke i jedan dječko i koje sviraju tradicionalnu balkansku muziku na balkanskim instrumentima a tekstovi im govore o prostituciji, izbjeglicama, alkoholizmu. Odsvirale su pet pjesama a intervju sa njima slušajte u novoj Anatomiji Zvuka koja je na rasporedu 14.12.2021.
A onda su na scenu izašli devetočlani Hudaki Village Band iz Ukrajine ali na tromeđi sa Rumunijom i Mađarskom. To im se i osjeti u muzici koji je pravi balkanski folk odsviran cimbalama, harmonikom, klarinetom uz dosta humora a tome i doprinosi otkačena odjeća u koju su obučeni. Predzadnji koncert u prostoru »Frosina« je pripao kubanskom sastavu Compayo Segundo koji su oduševili vrelim kubanskim ritmovima. Njihov sjajan koncert pogledajte na ovom linku.
Veče je zatvorio Dragan Dautovski u nastupu zajedno sa svojim sinom Ratkom, prekrasna ambijentalna etno muzika. To je bilo sve što sam vidio te večeri a sljedeći dan smo letjeli avionom, pa je trebalo poraniti na avion. Ostalo je pozdraviti se sa svim prekrasnim ljudima koje sam upoznao u ta tri dana. A onda je na scenu stupio Toše Filipovski, legenda i pravi pravcati arhivator makedonske rock scene koji nam je poklonio tri knjige, preko 1000 stranica posvećenih istoriji makedonske muzike i diskografije.
Sa njim, kao i sa bendovima Perija i Lufthansa, slušajte intervjue koji su na rasporedu u utorak u 357 Anatomiji Zvuka. Hvala organizatorima na odlično organizovanom festivalu, te kako Toše kaže: »Ako bude zdravlja-vidimo se i sljedeće godine«.