С обзиром на то да је у данашње вријеме, Република Српска, односно комплетна БиХ, окружење, па и шире, погођено смањењем броја становника, власти су се одлучиле на увођење одређених мјера, како би покушале да подстакну младе на стварање породице и рађање дјеце. Једна од метода је доношење адекватних мјера које би отклониле несигурност код људи који желе да постану родитељи.
Велики број држава свијета сусреће се са смањењем броја становника, односно, у данашње вријеме, млади се теже одлучују да оснују породицу, нарочито породицу са више дјеце. Све то је резултат страха, односно несигурне будућности – да ли ће моћи прехранити дјецу и “извести је на прави пут”. Професор доктор Димитрије Ћеранић, ванредни професор и продекан за научноистраживачки рад на Правном факултета УИС у одјељењу у Бијељини каже да је једна од основа рјешавања овог проблема, оно што је покренула и Бијељина – израда Документа приједлога мјера популационе политике како би покушали зауставити тренд смањења становништва у локалној заједници у Бијељини.
Та депопулација која је присутна на овим просторима је пошаст која Републику Српску прати од 2002. године откако је порастао број умрлих у односу на број рођених. Од тада, смо ми у популационом паду и свака локална заједница која жели добро свом становништву требало би да изради овакав документ и да предложи овакве мјере. Радна група коју је чинило више различитих стручњака из различитих области сачинила је анализу стања демографског развоја Града Бијељине и сачинила је приједлог мјера проналитетне политике које је упутила градоначелнику.
Депопулацијски трендови увелико постају демографска реалност земаља у развоју међу којима је и Босна и Херцеговина. Изразито низак природни прираштај, као и стопа фертилитета која је далеко испод границе просте репродукције становништва, у Босни и Херцеговини досеже рекордно ниске вриједности у поређењу са земљама ЕУ. Према званичним подацима Агенције за статистику, Босна и Херцеговина спада у групу земаља са најнижом стопом фертилитета што дугорочно представља велики изазов са чијим посљедицама ће се наше друштво тек суочити. Професор Ћеранић наводи да је потребно неколико деценија како би одређена мјера произвела ефекат, што значи да је наша држава у великом заостатку, јер каснимо већ 20 година за предузимањем мјера.
20 година смо у депопулацији, а тек сада смо озбиљније почели да се бавимо овим проблемом. Међутим, не треба да нас напусти нада. Сва истраживања која су спроведена и у вези са овим документима који су пред градоначелником, а и сва ранија истраживања из области демографије, говоре да је један основни разлог зашто се дјеца не рађају – несигурност. Дјеца се рађају када постоји сигурност у боље сутра, када постоји нада да ће са сваким даном бити боље. Оног тренутка када нада за бољим сутра престане, тада дјеца престану да се рађају. То је одговор свих испитаника у анкетама – сигурност у боље сутра као лајтмотив.
Још један од пројеката који је покренут у Републици Српској да би се олакшале процедуре након рађања дјетета и на тај начин покушала подстакнути рађања дјеце код младих брачних парова је “е беба”. Општи циљ пројекта “е беба” је успостављање система електронски безбједне размјене података између надлежних институција с циљем омогућавања електронске пријаве рођења дјетета. Електронски поступак пријаве рођење дјетета обухвата поступке констатовања чињенице рођења дјетета у породилишту, упис у матичну књигу рођених и евиденцију пребивалишта, као и упис у матичну евиденцију осигураних лица Фонда здравственог осигурања. Представник Одјељења друштвених дјелатности Градске управе града Бијељина, Љубица Млађеновић каже да је овим пројектом много олакшано уписивање дјеце у књиге и добијање потребних докумената након рођења дјетета. Међутим, постоје одређени проблеми и у овим процедурама.
Много је једноставније уколико су родитељи рођени на територији Републике Српске, јер тиме се све завршава у породилишту уколико су родитељи сагласни у погледу имена свог дјетета и других података које дају. Уколико нису сагласни, морају доћи лично у Матични уред и завршити на лицу мјеста документацију. Уколико су родитељи рођени на територији Федерације БиХ, то је мало отежано, с обзиром да нису увезани системи болница, МУП-а и Матичног уреда, па онда физички морају да иду и доносе документацију. Искуство из нашег Матичног уреда је да је 90% случајева путем тог система већ ријешено у болници, јер углавном имамо младе мајке. Можемо да кажемо да су то мајке рођене 1992. године, па надаље. Одмах то може све да се заврши и да одмах олакшамо нашим родитељима који касније сву документацију добијају путем поште.
Јасминка Јовић, главна сестра Гинеколошко-акушерског одјељења Опште болнице “Свети Врачеви” у Бијељини објаснила је да пројекат заживио у августу прошле године и да се много младих родитеља одлучује на овакву врсту уписа дјетета. На овај начин, мање времена је потребно да би се завршиле све процедуре око “папирологије”.
Чим се заврши порођај, мајка даје податке о имену дјетета, ми уписујемо, просљеђујемо кроз систем Матичној служби, дајемо мајкама код и аутоматски, кроз систем, долази до уписа бебе. Касније, уколико су сва документа уредна, мајка на кућну адресу добија родни лист бебе заједно са Увјерењем о држављанству, чак и о мјесту пребивалишта. У случају да су родитељи у ванбрачној заједници, неопходно је да се отац јави у Матичну службу и да “призна” дијете. Ми имамо отприлике око 1.037 порођаја за претходну годину. С обзиром да је ово заживјело од августа мјесеца, мислим да је око 350 већ беба уписано на овај начин, директно, без одласка у Матичну службу.
Ово је само један дио мјера којим локалне заједнице и држава покушавају да потпомогну младе парове, брачне парове и родитеље. Међутим, ово је само кап у мору која је потребна да “отјера” страх и створи сигурност за формирање породице.