Sredinom februara u Underground klubu u Sarajevu nastupao je Marčelo. Njegov dolazak u Sarajevo iskoristili smo da s njim porazgovaramo o njegovom društvenom aktivizmu, projektima na kojima radi i o sarajevskoj publici.

Marčelo je zauzeo bitno mjesto kao aktivista protesta u Srbiji, a cijela priča oko protesta mu je, kako kaže, teška tema, ali nije nesretna jer na nju gleda kao na ozbiljnu borbu za slobodu:

Mislim da suština čovjeka ne treba da se promeni posle tridesete godine. Dobro je dobiti malo realizma, ali ne odustati od ideala. Sa 18 verovatno misliš da se sistem može srušiti, sa 30 znaš da i ne možeš tako lako, ali to ne znači da treba pristati na sve što jedan nakaradni sistem servira i na šta te tera silom. Ne nužno fizičkom, jer ovaj vek nudi mnogo suptilnije načine prisile – ljude možeš da ucenjuješ njihovom egzistencijom, radnim mestom i slično. Od kolektivnog šikaniranja dolaze trenutna dešavanja u mojoj zemlji. Jedan ogroman broj ljudi je sada odlučio da kaže Ne! jer imamo posla ne samo sa istim ljudima kao iz devedesetih, nego sa imenom i prezimenom istim ljudima kao devedesetih.

Marčelo smatra da je problem vlasti u Srbiji to što ne shvata demokratiju i demokratski sistem, nego je koristi kao mehanizam u kojem većina maltretira manjinu.

U izjavi: Hoćete izbore – evo vam izbore!, vidi se ta vlast ne vidi da se na vlast može uticati, da se ona može korigovati, nego prosto: Ja sam tu i radim šta hoću, ako nećete neka dođe neko drugi i neka on radi šta hoće. Osnovna teza protesta u Srbiji je da se vlasti kaže da naš posao ne zavisi od njih, ali da njihova fotelja zavisi od nas jer su oni naši službenici. Sve ovo vrijeme kao da se izgubila svijet o tome čija fotelja zavisi od čije volje,

dodaje Marčelo.

Istaknuo je i moć koje imaju televizije i to naročito one sa nacionalnom frekvencijom jer je u stanju hipnotisati ljude iako postoje kablovske televizije i internet. Nekoliko nezavisnih nedjeljnika, jedna nezavisna dnevna novina i jedna nezavisna televizija su medijski kapaciteti preko kojih se u Srbiji trenutno čini koliko se može.

Osim aktivizmom, Marčelo radi na novom albumu, na knjizi, na emisiji Perspektiva i još uvijek se bavi stripom. Planira se posvetiti više muzici u kojoj ga nije bilo u posljednje vrijeme, a za sarajevsku publiku kaže da mu je jedna od naboljih:

Ovde ne pamtim lošu svirku; čak ni prosečnu svirku. Svi koji se bave ovim poslom imaju nekoliko gradova u kojima im je publika “najbolja”. Meni je Sarajevo jedan od tih gradova.

Za kraj, pozdrav u Marčelovom duhu:

Do pobede i do slobode, hrabri ljudi!