Глобална кампања “Једна милијарда устаје” протестни је скуп који се организује широм свијета, а циљ је да се скрене пажња јавности да је одговорност грађана да гласно кажу “НЕ” насиљу над женама, као и да се покаже солидарност са девојчицама и женама које живе у ситуацији насиља. Један овакав скуп организован је и у Бијељини гдје су плесним перформансом послате поруке подршке.

“Једна милијарда устаје” је највећа акција у историји међународног покрета за заустављање насиља над женама и дјевојкама, односно дјевојчицама. Почела је позивом на акцију поводом запрепашћујуће статистике која каже да ће једна од три жене и дјевојке на планети бити силована или пребијена током свог живота. Узимајући у обзир да на свијету има седам милијарди људи, значи да ће овом статистиком бити обухваћена једна милијарда жена. Овим кампањама, шаљу се поруке да жене и дјевојке нису саме у својој борби. Бојана Јовановић, програмски директор Удружења грађана “Отахарин” каже да су са својим активистима и младим Ромкињама одлучили да подрже кампању и Бијељинцима подигну свијест о овог глобалној кампањи.

Окупили смо се да на неки начин грађанима Бијељине подигнемо свијест о глобалној кампањи „Једна милијарда устаје“. Ова кампања се већ пуних десет година на глобалном нивоу одржава сваког 14. фебруара и оно што ову кампању издваја од других кампања које су везане за промоцију женских људских права јесте да ова кампања промовише женска права, али и женску свијест о своме тијелу, женску храброст и женско учешће у умјетности. Ове године имамо више порука које кампања промовише и које је на глобалном нивоу потребно да чују не само жене, него и мушкарци, младе жене, млади мушкарци, да чују ове поруке које ми представљамо на Градском тргу у Бијељини. Један од сегмената кампање је глобална популаризација женског тијела кроз плес, тако да ћемо ове године извести кратки перформанс који је глобалног карактера – плесна кореографија коју изводе жене широм свијета. Ми смо се припремили са нашим колегиницама из ромске заједнице и активисткињама УГ „Отахарин“.

Кампања је препознатљива по перформансу „Плесом против насиља“ – дјевојчице, жене, мушкарци, пролазници, грађани тог дана плешу на улицама, на трговима у градовима широм свијета. Пуштањем балона да слободно полете у небо или дијељењем флајера, симболично се шаље порука за родну слободу дјевојчица, дјевојака и жена у нашим заједницама и на сваком мјесту земаљске кугле. Бојана истиче да је битно да жене покажу да се добро осјећају о свом тијелу и да се добро осјећају када инсистирају да права, тијело и избори буду поштовани.

Врло је тешко говорити о статистикама смањења или несмањења насиља с обзиром да је насиље над женама глобална пандемија. На свијету свака трећа жена трпи насиље послије своје 15. године, а у БиХ свака друга жена је искусила неки вид родно заснованог насиља послије своје 15 године. Оно што одликује жене у ромској заједници је да су оне вишеструко дискриминисане, оне доживљавају дискриминацију изван ромске заједнице, али и у оквиру своје заједнице, зато што је заједница поприлично затворена и патријархална и врло тешко до те заједнице допире потреба да жене Ромкиње активно учествују у друштвеном животу и да се активно боре за своја права.

Током 1970. и 1980. године, али и након пада комунизма у Чешкој, Ромкиње су присилно стерилизоване. Чешка је признала закон којим ће ове жене бити и финансијски обештећене, односно компензоване за ту присилну стерилизацију у једнократном износу од око 12.000 евра. Бојана каже да су обиљежавање ове кампање, све дјевојчице, дјевојке и жене које присуствују овом плесном перформансу, искористиле да у својим срцима пруже подршку и своју снагу свим тим женама како би издржале у својој борби.

Оно што бих жељела да истакнем је да ми наш излазак на трг, нашу кампању, наше активности посвећујемо и у својим срцима ми смо са нашим сестрама Ромкињама из Чешке републике, које су тек ове године добиле могућност од државе да буду компензоване за присилну стерилизацију којом су биле изложене у протеклих 50 година. Пред њима је дуга и мукотрпна борба да остваре накнаду штете, али ми им на овај начин пружамо пуну подршку и шаљемо им пуно наше снаге да издрже у тој борби.

Заједничким плесом 14. фебруара милијарде људи широм свијета показују колики је број и снага људи који одбијају да ћутке посматрају свакодневно злостављање жена.


Danka Zakić

Završila prvi i drugi stepen Ekonomskog fakulteta u rodnoj Bijeljini, a sticajem okolnosti kao master ekonomije počela da radi kao novinar i, sa skoro 30 godina, shvatila da je to nešto u čemu se pronalazi – rad na terenu i sa ljudima, a ne osam sati druženja sa ciframa. Bivši odbojkaš, ljubitelj pisane riječi i izražavanja unutrašnjih osjećaja i misli kroz pisanje, a istovremeno zaljubljenik u muziku i fotografiju. Obzirom na ljubav prema novinarskom poslu i fotografiji, rad bez radnog vremena je nešto što ne može da padne teško, jer je potrebno u svakom momentu pronaći nešto što drži pažnju i pruža relaksaciju i zadovoljstvo u poslu.